Grejanje vode

PRIPREMA POTROŠNE TOPLE VODE UPOTREBOM ELEKTRIČNE ENERGIJE

KAKVE VRSTE BOJLERA POSTOJE I KOJI ODABRATI?

Protočni bojleri se obično koriste u kupatilima za pripremu količina vode do 12 lit/min (pri 45°C). Prednost ovakvih uređaja je niska cena, velika efikasnost u radu, mali toplotni gubici u kratkim cevovodima te kratko vreme zagrevanja. Nedostaci su relativno velika priključna snaga (12-27 kW) (što zahteva trofazni priključak), te zavisno o tarifi 1,7-3,2 puta veći troškovi pripreme vode u odnosu na gasne bojlere.

U akumulacionim bojlerima zagrevaju se veće količine tople vode koja je onda na raspolaganju u dužem vremenskom periodu na više potrošnih mesta. Električni akumulacioni bojleri koriste se u kuhinjama (zapremina do 5-10 l) i u kupatilima (zapremina 50-200 l). Snage grejača u akumulacionim bojlerima znatno su niže od onih u bojlerima protočnog tipa i iznose 1,5-2,6 kW uz vreme zagrevanja od 10 min do 3 sata u zavisnosti od zapremine. U odnosu na protočne bojlere, topla voda je konstantnije temperature i brže raspoloživa po otvaranju slavine. Pored niže potrebne priključne el. snage, dodatna prednost u odnosu na električne protočne bojlere leži u mogućnosti zagrevanja vode u periodima niže tarife korišćenjem vremenskih regulatora. Nedostaci su veći toplotni gubici i ograničena količina vode zbog čega je potrebno više vremena za ponovno zagrevanje.

Pri odabiru električnog bojlera, sledite uputstva proizvođača i odaberite onaj koji odgovara broju članova u vašoj porodici, odnosno prosečnoj dnevnoj potrošnji. Odaberite bojler koji ima dodatnu izolaciju radi smanjenja gubitaka toplote, kao npr. poliuretansku toplotnu izolaciju debljine 100 mm.

Ukoliko nije fabrički izolovan, bojler s toplom vodom obavezno izolujte, kao i cevi do potrošnih mesta.

Prilikom instalacije novog bojlera tople vode i/ili kotla bilo bi poželjno da je on što bliže mestu potrošnje tople vode kako bi se smanjili gubici kroz cevi.

Savetujemo da električni bojler podesite na “ekonomičan rad, što podrazumeva da je temperatura vode između 55°C i 60°C. Obično se upotrebljava voda temperature 40°C, što se postiže mešanjem tople i hladne vode.

Redovno čistite kamenac sa grejača u bojleru. Kamenac sprečava prelaz toplote sa grejača na vodu pri čemu se troši više energije za zagrevanje iste količine vode. Moderni električni bojleri imaju ugrađene „suve“ grejače na kojima je problem stvaranja kamenca uklonjen. Vodu zagrevajte po noći kad je niža cena električne energije.

PRIPREMA POTROŠNE TOPLE VODE GASNIM KOTLOVIMA

U domaćinstvima sa više od 4-5 članova, odnosno kada je potrebno pripremiti veće količine potrošne vode na više ispusnih mesta u odnosu na slučajeve kada se koriste protočni bojleri, vodu je prikladnije pripremati na jednom centralnom mestu pa razvoditi do mesta potrošnje. U tu se svhu najčešće koriste kotlovi na gas kojima se zagreva voda u posebnom rezervoaru preko izmjenjivača toplote. Rezervoari mogu biti fizički odvojeni od kotlova (stojeći) ili pričvršćeni za sam kotao (ležeći).

Zapremina gasnih bojlera se kreće u rasponu od 120-220 litara, pri čemu je snaga plamenika niža. Kod protočnih bojlera kreće se u rasponu od 7-9 kW uz potrebno vreme zagrevanja vode na temperaturu 45°C od 10-20 min. Uz sve prednosti i nedostatke u odnosu na protočne bojlere, potrebno je još istaći i potrebu za instalacijom dimnjaka te znatno niže troškove pripreme tople vode (od 1,7 do 3,2 puta) u odnosu na električne bojlere.

Snage kotlova koji se ugrađuju u stambene kuće (do 6-8 osoba, do 300-400 m2) kreću se od 16-34 kW a veličine rezervoara od 100-150 l. Za veće objekte ili više kuća u nizu, na tržištu se mogu nabaviti kotlovi snage do 300 kW. Iako kotlovi imaju nominalnu efikasnost >90% (>100% kod kondenzacionih tipova), ukupna godišnja efikasnost je značajno niža. Ukupnu efikasnost sistema moguće je podići korišćenjem niskotemperaturnih i kondenzacionih kotlova, dvostepenih gorionika ili gorionika sa regulacijom snage (npr. 30-100%), te na kraju kombinovanjem kotlova sa solarnim kolektorima. Pravilan izbor načina regulacije od izuzetnog je značaja za postizanje maksimalno efikasnog rada kotla i celog sistema.

PRIPREMA POTROŠNE TOPLE VODE UPOTREBOM SOLARNE ENERGIJE

Za pripremu potrošne tople vode možemo koristiti i solarne sisteme koji se sastoje od kolektora, rezervoara tople vode s izmenjivačem toplote, solarne stanice sa pumpom i regulacijom te razvod sa odgovarajućim radnim medijem.

Praksa je pokazala da solarni kolektor po 1 m2 uštedi godišnje 750 kWh energije. Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava između 90 i 100% potrebe za toplom vodom, u prelaznom periodu 50 do 70% a u zimskom periodu 10 do 25 %.

Danas su na tržištu dostupne različite vrste solarnih kolektora, koji se razlikuju u odnosu na iskoristivost sunčeve energije, radni vek, montažu i cenu. Solarne kolektore možemo podeliti na dve osnovne vrste – pločasti i vakuumski.

Solarni sistemi proračunavaju se na osnovu potrošnje sanitarne vode, dakle, potrebno je znati koliko osoba boravi u objektu. Pri proračunu, u obzir se uzima prosek potrošnje 50 litara po osobi u domaćinstvima i manjim turističkim objektima. Tako će npr. za objekat u kojem stalno boravi 6 osoba biti potreban rezervoar zapremine 300 litara. Prema toj zapremini rezervoara, biće potrebna 3 kolektora od 2 m² kao ostala oprema koja je sastavni deo termičkog solarnog sistema.

Tipični solarni sistem za pripremu sanitarne vode za 3-4 osobe u porodičnoj kući je otprilike 4 m² kolektorske površine sa rezervoarom od 300-500 litara. Kod ovakvog sistema moguće je godišnje uštediti od 50-60% ukupnih godišnjih potreba za toplom vodom.

Vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

PRIPREMA POTROŠNE TOPLE VODE UPOTREBOM TOPLOTNIH PUMPI

Toplotne pumpe se prvenstveno koriste u sistemima grejanja, međutim ako se radi o toplotnoj pumpi kod koje toplotu ne odvodimo vazduhom, već vodom, ta toplota može se iskoristiti i za pripremu potrošne tople vode.

Za pripremu tople vode upotrebljavaju se manji uređaji nazivne snage od 2 do 12 kW i pogonske snage 0,6 do 5,2 kW. Upotrebom toplotne pumpe moguće je smanjiti potrošnju energije za pripremu tople vode za 2/3. Nedostatak ovog sistema je veća početna investicija i zavisnost rada od električne energije.

KAKO ŠTEDETI VODU?

Ušteda vode korišćenjem perlatora

Smanjenje potrošnje tople vode možete postići ako ugradite perlatore na slavinama koji će omogućiti da trošite manju količinu vode. Takođe je bitno osigurati da slavine ne propuštaju jer je i pojedinačno kapanje dovoljno da rasipate energiju i vodu, a i vaš novac.

Na jednostavne armature se umesto obične glave za slavinu može dodati ventil za štednju vode koji pomoću kugle vrlo brzo otvara i zatvara mlaz te ga ograničava na nužan minimum.

Perlator raspršivač je još jedan nastavak koji pomaže pri štednji vode. Ovaj raspršivač meša mlaz vode na slavini sa priličnom količinom vazduha tako da se uopšte ne primećuje da u stvari teče znatno manja količina vode. No, za pranje je ta količina uvek dovoljna! Cena ovog uređaja je 3 EUR.

Još jedan nastavak pomoću kojeg se voda meša sa vazduhom je pokretni raspršivač s nastavkom koji je posebno pogodan za kuhinjske poslove. Ovaj raspršivač takođe pokazuje znatno veću količinu vode nego što u stvarnosti teče. Cena ovog uređaja je 6 EUR.

Tuš stop se zove mala slavina koja se montira direktno iznad mešalice na crevo koje vodi prema tušu pa se tokom tuširanja može podesiti željena temperatura. Kad se tuš stop zavrne, mlaz vode će nestati, a po ponovnom uključivanju podešena temperatura vode je ostala ista i ne mora se ponovo nameštati. Cena ovog uređaja je 12 EUR.

Perlator mlaznica je međunastavak za crevo. Pomoću tog nastavka se redukuje i ograničava količina mlaza vode. Upotreba može biti neprijatna ako nastavak nije podešen tako da troši malo vode pa voda onda samo kaplje umesto da osvežava jakim oštrim mlazom. Cena perlator mlaznice je 2 eura.

Tuš drška koja ima posebne unutrašnje mlaznice koje daleko bolje raspoređuju vodu unutar mlaza i na taj način štede vodu. Ova drška se može vrlo lako montirati na crevo.

Pokretni raspršivač osmišljen je za mešalicu na kuhinjskoj sudoperi. U odnosu na običan nastavak, pomoću ovog se mlaz vode bitno redukuje što se uopšte ne primećuje jer se mlaz pojačava dodatnim tuš nastavkom pa je jednako tako efikasan kao i običan, jaki mlaz vode. Ovaj se raspršivač jednostavno zavrne na metrički navoj, a cena mu je 6 eura.

Noviji vodokotlići nude dve mogućnosti: kratkim pritiskom se prazni samo deo vode iz rezervoara, a dužim pritiskom celi sadržaj vodokotlića. No, i kod starijih vodokotlića se ta funkcija može nadograditi pomoću malih tegova koji se obese na središnu cev vodokotlića. Tako možete puštati vodu u određenim dozama. Cena štednih vodokotlića kreće se od 25 eura.

Regulacija pritiska u cevima

Regulacija pritiska važna je za preventivnu zaštitu cevovoda od pojave pucanja, ali ima učinak i na potrošnju vode (ušteda od 5 do 15%).

Daljinski nadzor potrošnje vode osigurava pravovremenu reakciju i minimalne troškove usled pojave pucanja i curenja. Ako ne postoji takav nadzor, za pucanje ćete saznati nakon 30 dana kada dobijete račun za vodu.

Pritisak u vodovodnim cevima danju ide do 4,5 bara što je prihvatljivo opterećenje sistema, dok noću pritisak raste i do 8 bara, što često prouzrokuje pucanje cevovoda zbog preopterećenja te nekontrolisanog curenja vode.

TABLICA GUBITAKA

Ugradnja individualnih merila potrošnje vode

Ugradnjom individualnih vodomera i raspodelom utroška vode prema stvarnoj potrošnji postižu se značajne uštede – i do 40%! Naime, na taj način svako domaćinstvo plaća svoj račun, vodi brigu o stanju slavina, vodokotlića i sl. te menja svoje navike pa smanjena potrošnja vode rezultuje i manjim računima.

Uzmite u obzir kako odluku o načinu raspodele utrošene vode unutar stambene zgrade donose stanari odnosno suvlasnici zgrade. Suvlasnici se mogu odlučiti za raspodelu potrošnje po broju članova domaćinstva ili individualnu raspodelu. Ukoliko se odluče za individualnu raspodelu, potrebno je angažovati ovlašćenog vodoinstalatera koji će ugraditi vodomere i za njih izdati adekvatan atest. Utrošena količina vode očitana na glavnom vodomeru stambene zgrade osnov je za obračun i fakturisanje utroška. U slučaju razlike između ukupne utrošene količine i utrošene količine po prijavama dostavljenima od strane predstavnika suvlasnika, razlika se raspodeljuje na sve suvlasnike.